Faze LEAP-a su:  

1. Planiranje i otpočinjanje projekta,

2. Prepoznavanje i rangiranje ekoloških problema sredine,

3. Izrada programa ekoloških akcija,

4. Sprovođenje programa ekoloških akcija i

5. Praćenje i vrednovanje lokalnih programa ekoloških akcija.

Uključenost građana je ključna za kontinuitet i poboljšanje kvaliteta života. Pokazalo se da su lokalne ekološke grupe najadekvatnije za predstavljanje intersa građana u procesu zaštite životne sredine. Prisustvo široke javnosti, posebno stručne, je, takođe, preduslov za uspešnost LEAP-a.

Lokalni ekološki akcioni plan ima osnovni cilj da rezvoj lokalne zajednice bude usklađen sa principima održivog razvoja.

Održivi razvoj lokalnih zajednica može se definisati kao razvoj koji svim stanovnicima pruža osnovne ekološke, društvene i ekonomske usluge, bez ugrožavanja prirodnih, izgrađenih i društvenih sistema.

Održive zajednice koriste svoje resurse da odgovore na trenutne potrebe, osiguravajući da dovoljno resursa ostane na raspolaganju budućim generacijama. One pokušavaju da poboljšaju javno zdravlje i postignu bolji kvalitet života svih svojih stanovnika kroz ograničavanje otpada, promociju efikasnosti i razvoj lokalnih resursa da bi se oživela lokalna ekonomija.

Održive zajednice su zajednice koje vrednuju zdrave ekosisteme, efikasno koriste resurse i aktivno teže da održe i unaprede svoju lokalnu ekonomiju. Građani su zainteresovani da potraže nov pristup razvoju zajednice koji će istovremeno pokušati da:

·         zaštiti životnu sredinu,

·         ublaži siromaštvo i bolesti,

·         poboljša kvalitet života,

·         obezbedi jaku i živu lokalnu ekonomiju. 

Lokalni ekološki akcioni plan podrazumeva aktivno učešće javnosti tokom celog procesa a uspešno uključivanje javnosti je dvosmerna komunikacija:

1.       Učešće javnosti znači podizanje svesti kroz informisasnje i obrazovanje članova zajednice o obimu i ciljevima donošenja, ekološkim temama i prioritetima i mogućim akcijama za rad na navažnijim prioritetima;

2.      LEAP obuhvata traganje za idejama, razmišljanjima i mišljenjima građana, čime se osigurava da prioriteti i rešenja odražavaju ono što smatra zajednica kao celina.

Obrazovanje zajednice nije cilj sam po sebi, već više sredstvo ka većem učešću glasa javnosti u procesu donošenja odluka.

Lokalni ekološki akcioni plan je dugoročna skica puta za rad na problemima životne sredine u lokalnoj zajednici. On je okvir za bavljenje najvećim problemima životne sredine i dugoročni šematski plan za ekološke investicije i programe zajednice. To je okvirni dokument kojim se razne institucije i učesnici obavezuju na određene akcije i dugoročni vodič za rad na problemima životne sredine u zajednici.

Zašto LEAP za Bor?

Emisija sumpordioksida u atmosferu iz topionice iznosi 170000 - 2500000 tona godišnje. Sa gasovima se emituje i oko 1000 - 1300 tona prašine zajedno sa teškim metalima. Godišnje se preko topioničkog dimnjaka emituje u atmosferu oko 250 - 1000 t arsena, 100 - 500 tona olova, 300 tona cinka i 850 - 3600 kilograma žive. Gasovi se prenose na grad Bor i okolinu, a sa vazdušnim strujanjima raznose i na teritorije susednih država.

Tehnološki proces prerade bakronosnih sirovina praćen je izdvajanjem otpadnih voda. Ove  vode se mogu svrstati u de grupe:

·         bakronosne otpadne vode iz rudarskog dela u količini od 400 - 500 m³ na sat;

·         otpadne vode metalurško - hemijskog kompleksa iz fabrika sumporne kiseline i elektrolize bakra.

Količine otpadnih voda iz fabrika sumporne kiseline iznose oko 200 - 300 m³ na dan, a iz pogona elektrolize 70 - 120 m³ na dan. Sa ovim otpadnim vodama ispušta se velika količina sumporne kiseline (300 - 5000 tona/ godišnje) i druge zagađujuće materije (bakar, arsen 300- 350 tona/godišnje, olovo 30 - 100 tona/godišnje, cink 10-35 tona/godišnje, kadmijum, živa, gvožđe, nikl, kalaj, hlor idr.). Otpadne vode preko Borske i Krivellske reke dospevaju u Veliki Timok a odtle u Dunav.

Oštećeno je, samo u borskoj opštini, preko 25000 hektara poljoprivrednog zemljišta u dometu topioničkog dima. Trajno je uništeno oko 4000 hektara poljoprivrednog zemljišta u dolini Borske reke i Timoka.

Pored industrijskog, tehnogenog, zagađenja Bor i njegova okolina suočeni su sa komunalnim zagađenjem velikih razmera, kao što su:

·         zagađenje Borske i Brestovačke reke sa fekalnim i drugim otpadnim vodama,

·         nerešeno pitanje trajnog i bezbednog deponovanja komunalnog, bilničkog i drugog  otpada organskog porekla,

·         grad je stihijno građen “ipod topioničkog dimnjaka” te su stanovnici izloženi izuzetno visokim zagađenjima vazduha sa dosad nesagledanim posledicama po njihovo zdravlje.

Severozapadno i istočno od Bora nalaze se predeli koji su, zahvaljujući preovlađujućim pravcima vetrova i tome što su uzvodno od rudarsko - metalurških postrojenja, ostali sačuvani a odlikuju se izvanrenim geomorfološkim oblicima reljefa, hidrogeološkim pojavama i bogatstvom flore i faune.

Dugogodišnjim istraživanjem biodiverziteta ovog prostora od strane naše organizacije otkrivene su neke vrste pećinske faune i osolikih muva koje su nove za nauku. Rezultati ovih nalaza objavljeni su vodećim međunarodnim specijalizovanim naučnim časopisima.

Neki od ovih prostora su Prostornim planom Republike Srbije predviđeni da budu proglašeni Nacionalnim parkom i uvršteni u listu svetske prirodne baštine.

Sve su ovo razlozi za donošenje LEAP-a kao osnovnog dokumenta za preduzimanje mera sanacije izvora zagađenja, uvođenja čistih tehnologija, rekultivacije i revitalizacije degradiranih i zagađenih prostora, očuvanje biološke raznovrsnosti, zaštite zdravlja stanovništva i koncipiranja održivog razvoja.